Rast cijena energenata u Evropi dodatno opterećuje privredu Republike Srpske

Ubrzanje rasta cijena u evrozoni dolazi u trenutku kada Republika Srpska bilježi pad industrijske proizvodnje i slabiji izvozni rezultat, što bi poskupljenje energenata moglo dodatno da oteža domaćoj privredi.

Prema podacima Eurostat-a, godišnja inflacija u evrozoni je u septembru dostigla 3,8 odsto, u odnosu na 3,2 odsto u avgustu i 2,2 odsto u istom mjesecu prošle godine. Najveći pritisak dolazi iz energetskog sektora, gdje su cijene bile 18,8 odsto više nego godinu ranije. Ovakva kretanja mogla bi da zakomplikuju monetarnu politiku Evropske centralne banke i dovedu do dužeg zadržavanja povišenih kamatnih stopa, što bi se odrazilo i na euribor, od kojeg zavise kamate na dio kredita sa promjenljivom stopom.

Republika Srpska u ovakav period ulazi sa slabim rezultatima industrije. Prema podacima Zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je u avgustu bila 11,1 odsto manja nego u istom mjesecu prošle godine, dok je za period januar-avgust zabilježen pad od 7,2 odsto. Od januara do avgusta Srpska je izvezla robu vrijednu oko 3,47 milijardi KM, dok je uvoz dostigao oko 5,32 milijarde maraka, što znači da je deficit iznosio oko 1,85 milijardi KM, a izvozom je pokriveno 65,2 odsto uvoza.

Dodatnu tačku rizika predstavlja zastoj RiTE „Ugljevik“ zbog problema sa snabdijevanjem ugljem i njegovom eksploatacijom, koji bi mogao povećati rashode Elektroprivrede Republike Srpske ukoliko nedostajuće količine struje budu morale da se nadoknađuju kupovinom na tržištu. Iz Vlade Republike Srpske je saopšteno da do marta neće biti poskupljenja struje za domaćinstva, dok će cijena za privredu biti povećana.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Predrag Mlinarević kaže da rast cijena energenata ima značajan inflatorni potencijal, a uticaj će zavisiti od trajanja geopolitičkih sukoba, poremećaja u snabdijevanju i brzine prenošenja troškova goriva na proizvodnju i transport. „Moguće mjere za ublažavanje ovih pritisaka su smanjenje fiskalnih nameta na naftne derivate, kontrola trgovačkih marži i efikasnije inspektorske kontrole“, poručeno je.

Na mogućnost daljeg rasta cijena nedavno je ukazala i Centralna banka BiH, koja procjenjuje da bi inflacija u posljednjem tromjesečju 2026. godine mogla doći do 4,1 odsto, uz rizik od rasta cijena energenata i mogućnost da se poskupljenje hrane sa vremenskim odmakom prenese i na domaće tržište.